Ishrana i prehrana

Ishrana i prehrana

“Pod-uhranjenost i prejedanje oba imaju štetne posledice na zdravlje pojedinca”

B. Sambou, Belfort State Clinic

Nadomešćivanje – Više to nije pitanje izbora

Ishrana i prehrana idu ruku pod ruku. Bolja ishrana vodi do bolje prehrane, i važna komponenta bolje prehrana je nadomešćivanje.  Zašto? Telo ne apsorbuje nutricijente koje je konzumiralo, što čini da je skoro nemoguće dobiti sve prave hranljive sastojke svo vreme. Koji su najbolji dodaci ishrani? Onaj koji deluju. Za koga je nužno da dopunjuje svoju ishranu? Svako! Istraživanja su pokazala da kada se uveća korišćenje dodataka ishrani, smanjuje se korišćenje lekova. Prema Američkom Zdravstvenom Udruženju, dopunjivanje ishrane više nije pitanje izbora, stoga što su ljudi koji ne nadopunjuju svoju ishranu izloženi većem riziku od degenerativnih oboljenja. A Dr. Džon Klipel, predsednik Fondacije za Artritis, napomenuo je “Mnogo je izbora koje ljudi moraju napraviti a dopuna ishrane je jedna od njih.”

Bez pravih nutricijenata koji su neophodni da bi mogli obaviti svoj posao, naša tela vode izgubljenu bitku da bi nas održala zdravim, sa posledicom kojase sastoji u oboljevanju i bolestima. Stotinama godina u prošlosti su ljudi prvenstveno umirali od infektivnih oboljenja kao što su grip, upala pluća i difterija. Danas, vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti su srčana oboljenja, rak, osteoporoza, artritis i druga digestivna oboljenja. Velikim delom je ova promena nastala usled toga kako jedemo (brza hrana, preterano prerađena hrana),  šta jedemo (delimično hidrirana ulja, kukuruzni sirup sa visokom količinom fruktoze), i kvalitete onoga što jedemo. Centar za Kontrolu Bolesti (CDC) izveštava da je 5 od svakih 10 smrti usledilo usled slabe ishrane. CDC kaže da kada to prevedemo skoro 400 000 Amerikanaca umire svake godine usled gojaznosti, usled loše ishrane ili manjka vežbanja.

Publikacija Šta Jedemo u Americi, oslonjena na federalno ispitivanje ishrane skoro 9000 ljudi, pokazuje da skoro trćina nas dobija premalo Vitamina C, skoro polovina premalo vitamina A, više od polovine premalo magnezijuma, 92 do 97% premalo vlakana i kalijuma, i 93% premalo vitamina E.

Britanska studija iz 1991-ve, i skorašnja Univerziteta Teksas utemeljena na USDA podacima pokazala je da je hrana koja se danas uzgaja manje hranljiva od one koja je gajena pre 60 godina, zbog iscrpljivanja zaliha mineralnih sirovina iz tla, đubrenja i posebnih vrsta sa visokim prinosom. Dok đubriva uzrokuju da biljke rastu veće i brže, ona ništa ne čine kako bi uvećale sposobnost biljaka da bržim tempom apsorbuju hranljive sastojke. Istrživanje je takođe našlo da biljke imaju fiksnu količinu energije i da varijeteti sa visokim prinosom verovatno nemaju energije da apsorbuju dovoljno nutricijenata iz zemlje kako bi u potpunosti prehranili ovaj visoki prinos. Ove studije su pokazale da crni luk ima 75% manje kalcijuma, krompir 35% manje kalcijuma i 45% manje gvožđa, spanać 60% manje gvožđa, kupus 71% manje gvožđa i šargareša 75% manje magnezijuma od onoga što su imale 1940-te

10% -tna stopa apsorpcije većine vitamina!

Kao rezultat uzgajanja sve manje hranljive hrane, većina hrane koju danas jedemo je ojačana kalcijumom i vitaminima. Nažalost većina na taj način upotrebljenog kalcijuma nije ona vrsta koju naše telo rado apsorbuje niti naše telo prepoznaje većinu sintetičkih vitamina koji su dodati. Dr. Barnet G. Meltcer, M.D., dobro znani autoritet na polju Preventivne medicine i Kliničke Ishrane, kaže tečno nadopunjavanje (ishrane) je superiorno u odnosu na tablete, kapsule i prahove; a jedan od razloga je taj što vezivne tvari koje se koriste kako bi se napravile pilule, digestivni sistem  tela ne može da razloži na jednostavan način. Prema Dr. Melceru dok vitaminske pilule imaju tek oko 10%-tnu apsorpciju (15-19% za helirane vitamine), tečno nadopunjavanje ima minimum od 85%-tnu apsorpciju nutricijenata (hranljivih tvari). Dr. Monika Marku, Farmakolog, slaže se, kazujući da se tečni nutricienti bolje koriste od strane tela od onih čvrstih.

Vitamini i drugi nutricijenti se najbolje apsorbuju i koriste od strane tela kada dolaze iz prirodnih izvora (biljaka i životinja) i nalaze se u prirodno nastalim kompleksnim jedinjenjima, a ne kao odvojena jedinjenja kako su formulirani u pilulama.

Prema R. Bjančiju, u globalnim razmerama poznatom formulatoru hrane i napitaka, od približno 35 000 jestivih proizvoda koji se nalaze u bakalnicama samo 1200 do 1500 jestivih proizvoda ima hranljive sastojke koje možemo u potpunosti apsorbovati. Moringa prah je 100% bio-raspoloživ. Ovo znači da 100% nutricijenata u Moringa prahu biva apsorbovano.  Njeni hranljivi sastojci ne bivaju apsorbovani kroz digestivni sistem, već namesto toga bivaju apsorbovani direktno u krvni tok, što je dobitak za mladu decu, starije osobe ili za bilo koga drugoga čiji je digestivni sistem narušen. Ako pijete Miringa čaj najbolje ga je uzeti na prazan stomak (1/2 do pune kašičice praha u hladnu ili toplu vodu ali ne nikako topliju od 60 stepeni celzijusa – može se dodati i zeleni ili neki drugi čaj po vašoj želji) a nutricijenti bivaju apsorbovani u roku od 20 minuta. Ako se uzme 20 do 30 minutapre jela, Moringa čaj će pomoći telu da apsorbuje i hranljive sastojke koji se nalaze u samoj hrani. Moringa prah ne sadrži nikakve stimulanse, veštačke sastojke ili konzervanse. Može mu se dodati mala količina šećera (oko 1/5 kafene kašičice) da bi se poboljšala osmotička apsorpcija nutricijenata i poboljšala prirodna aroma.

Ishrana i Rak

CDC (Američki Centar za Kontrolu Bolesti) izveštava da 35% smrti usled raka nastaje usled rizičnih faktora ishrane.  Studija završena 2006-te od strane Britanskog ogranka EPIC-a (Evropske Prospektivne Istrage Raka i Prehrane), koja je uporedila način ishrane 500 000 ljudi u 10 zemalja da bi otkrila na koji način je ishrane povezan sa rakom, je pokazala da je ishrana druga po važnosti samo u odnosu na duvan, kao vodeći uzrok raka, i zajedno sa alkoholom, je odgovorna za skoro trećinu slučajeva raka u razvijenim zemljama. Takođe je razotkrila da dijabetičari imaju tri puta veći rizik od normalnog za razvoj raka debelog creva koji svake godine u celome svetu ubije 490 000 ljudi.

Uzimanje dovoljne količine vitamina D i kalcijuma dovodi do zapaženom smanjenju rizika od raka, kako je to našla nedavna 4-voro godišnja studija na Kejgtaun Univerzitetu. Žene koje su uzimale ovu kombinaciju smanjile su sveopšti rizik čak do 77%. Prema vodećem istraživaču Džoan Lejp, PhD, RN, profesoru nege bolesnika i medicine, “Vitamin D uvećava imuni odgovor vašeg tela – što je prva linija odbrane od raka”.

ph Efekat

Sve što jedemo utiče na ph nivonaših tela, bilo da povećava ili snižava ph. Telo, koje više voli alkalno stanje, bi trebalo da ima ph oko 7.3. Prerađena hrana stvara kiselo stanje u našim telima koja vremenom postaju jako podložna bolestima. Na primer, rak buja u kisloj sredini, ali ne i u alkalnoj. Većina pacijenata sa kancerom ima veoma nizak telesni ph (6.0 ili niži). Bezalkoholna gazirana pića sa ph rasponom od 2.7 – 3.0 su ekstremno kisela. Ph nivo penušavih pića se može više nego udvostručiti tokom njihovog prolaska kroz telo. To se dešava na taj način što ono krade dragocene minerale i fluide kojih već možda ni nemamo dovoljno. Pravilan ph nivo je kritičan za održavanje dobrog zdravlja. Hlorofil je veoma efikasan u preokretanu ph nivoa u telu, a Moringa ima jedan od najviših nivoa hlorofila, zajedno sa preobiljem drugih blagotvornih nutricijenata.

Voćni sokovi i Alchajmer

Na nedavnoj konferenciji za prevenciju Alchajmera,  eksperti su sagledali istraživanja koja su ukljuučivala životne izbore koji bi mogli zaštititi mozak. Najnovije informacije koje se fokusiraju na nutricijente ukazuju da ako jedemo ribu (Omega-3 ulja) tri puta nedeljno izgleda da to sprečava Alchajmerovo oboljenje. Takođe je nađeno da ljudi koji piju voćne sokove koji nisu napravljeni od voćnih koncentrata, najmanje tri puta nedeljno, imaju četiri puta manju verovatnoću za nastanak Alchajmera od onih koji ne piju sokove. Teorija je da nekoncentrisani sokovi sadrže visoki nivo anti-oksidanasa koji bi mogli da igraju ulogu u zaštiti mozga. Moringa sadrži i Omega-3 i druge vrhunske anti-oksidante.

Gojaznost i HFCS

U americi je gojaznost uzela epidemijske razmere. Studija iz 2007-me Džon Hopkins Blumerg Škole Javnog Zdravlja zaključila je da 66 procenata odraslih i 16 procenata dece imaju preveliku težinu ili su gojazni. Studije su pokazale da nivo gojaznosti u americi doslovno sledi trend i vremensku liniju uvođenja Glukozno-Fruktoznih Sirupa (HFCS) u našu ishranu. Gojazni ljudi imaju veći rizik od ozbiljnih oboljevanja kao što su bolesti srca i dijabetis (CDC izveštava o 15%-nom uvećanju Tip 2 dijabetisa od 2005-2007 usled gojaznosti) – a da ne pominjemo društvenu stigmu povezanu sa time što su glomazniji od svojih vršnjaka. Dok većina ljudi veruje da se goje zbog svoga nasleđa, toga što jedu previše ili zbog starenja, glavni razlog što se ljudi goje uključuje Glukozno-fruktozne sirupe, pomanjkanje nutricijenata i promene u kompoziciji tela.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s