Fitonutricijenti

Fitonutricijenti

Termin “fito” izvire iz grčke reči koja znači biljka. Fitonutricijenti su određene organske komponente biljaka i za ove komponente se smatra da poboljšavaju zdravlje ljudi. Voće, povrće, cerealije, mahunarke, koštunjavci i čajevi su bogati izvori fitonutricijenata. Nasuprot tradicionalnim nutricijentima (proteinima, masnoćama, vitaminima i mineralima) fitoproteini nisu “esencijalni” za život, stoga neki ljudi više vole termin “fitohemikalije”.

Rui Hai Liu, M.D. Ph.D., Vanredni Profesor Nauke o Hrani na Kornel Univerzitetu, je istraživao antioksidantske aktivnosti u raznom voću. Dr. Lui procenjuje da verovatno postoje na hiljade fitonutricijenata u biljnoj hrani i da svaki radi sa drugima kako bio obavljao brojne zaštitne funkcije. Ovo uključuje stimulisanje imunološkog sistema, štiti od oštećenja koju nanose slobodni radikali i zaustavlja rast (neželjenih) ćelija.

Koje su glavne vrste fitonutricijenata?
Neke od opštih vrsta fitonutricijenata uključuju:

Karotenoide

Flavonoide (Polifenole), uključujući Izoflavone (Fitoestrogene)

Inozit Fosfate (Phytates)

Lignane (Fitoestrogene)

Isothicianate i Indole

Fenolska Ciklična jedinjenja

Saponine

Sulfide and Thiole

Terpene

O Karotenaidima

Od svih fitonutricijenata, oni o kojima se najviše zna su karotenoidi, crveni, naranžasti i žuti pigmenti u voću i povrću. Karotenoidi koji se načešće nalaze u povrću su dole navedeni zajedno sa uobičajenim izvorima ovog jedinjenje. Voća i povrća koje imaju veliku količinu karotenoida štite ljude od izvesnih kancera, srčanih oboljenja i degeneracije mišića koji su povezani sa starosnom dobi.

Uobičajeni izvori karotenoida u hrani

alfa-karoten – šargarepa, moringa

beta-karoten  – lisnati zeleniš i žuto povrće (kao što su brokoli, slatki krompir, bundeva, šargarepa, moringa)

beta-kriptoksantin- citrusi, breskva, kajsija

lutein – lisnati zeleniš kao što je kelj, spanać, repa, moringa

licopene- krompiri, crveni grejpfruit, lubenica, guava *

zeaksantin- jaja, citrusi, zeleno povrće, moringa

O Polifenolima

Polifenolična jedinjenja su prirodni sastojci veoma raznovrsnih biljaka.Takođe ih znamo i kao sekundarne biljne metabolite. Prehrambeni proizvodi koji su bogati izvori polifenola uključuju: crni luk, jabuku, čaj, crveno vino, crvene grejpove, sokove grejpa, jagode, maline, borovnice, brusnice i izvesne koštunjavce. Uobičajenkoličina konzumiranja polifenola/flavonoida u Americi nije priecizno određena, većim delom stoga što trenutno nema Američke nacionalne baze prehrambenih proizvoda što se tiče ovog jedinjenja (USDA naučnici i njihove kolege su u procesu razvoja baze podataka za namirnice bogate  polifenolima). Naučnici u Laboratoriju za Strukturu Namirnic Beltilskog Centra za Istraživanje Ljudske Ishrane trenutno razvijaju novu metodologiju za tačno merenje polifenola u namirnicama. Polifenoli se mogu klasifikovati ili kao ne-flavonoidi ili kao flavonoidi. Flavonoidi – kvercetin i katehini – su najobimnije izučavani polifenoli koji su povezani sa apsorpcijom i metabolizmom.

Ne-flavonoidni Izvori

elagična kiselina – jagoda, borovnica, malina, kumarin

Flavonoidni Izvori

antocijani – voće

katehini – čaj, vino

flavanoni – citrusi

flavoni – voće i povrće

flavonoli – voće, povrće, čaj vino

izoflavoni– soja

Na koji način fitonutricijenti štite od bolesti?

Ovo što sledi su najčešće iznošeni mehanizmi na koji način fitonutritienti mogu da zaštite ljudsko zdrvlje. Potrebna su daljnja istraživanja da bi se sigurno utvrdio mehanizam delovanja različitih fitohemikalija. Fitonutricijenti mogu:

Ponašati se kao antioksidansi

Poboljšati imunološki odgovor

Poboljšati ćelija-ćelija komunikaciju

Izmeniti promet (metabolizam) estrogena

Pretvoriti se u vitamin A (beta-caroten se metabolizuje – hemijskim putem u organizmu pretvara se – u vitamin A)

Izaziva smrt kancerogenih ćelija (apoptoza)

Oporavlja DNA oštećenja nastala pušenjem i usled izlaganja drugim toksinima

Detoksicira karconegene aktiviranjem citohroma P450 i faze II enzimskog sistema

Kakav je trenutno status na polju fitonutritivnih istraživanja?

Populacione studije su povezale konzumaciju voća i povrća sa smanjivanjem rizika od hroničnih oboljenja uključujući i specifične kancere i srčana oboljenja. Dok je interesovanje medija i potrošača za fitonutricente i funkcionalne prehrambene proizvode daleko ispred utemeljenih dokaza koji bi dokumentovali zdravstvene benefite ovih namirnica ili komponenata namirnica za ljude, dolazi do izuzeztnog širenja fitonutritivnih istraživanja. Za sada, izgleda da efikasna strategija za smanjivanje rizika od kancera i srčanih oboljenja jeste da se uveća konzumiranje namirnica bogatih fitonutritientima uključujući voće, povrće, cerealije i čajeve.
Izvod iz WebMD, ceo tekst: http://www.webmd.com/diet/phytonutrients-faq

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s